Ja Volim Kraljev Kolač!

U Francuskoj, tradicija nalaže da se praznik Sveta tri kralja proslavlja u krugu porodice ili sa prijateljima sladeći se kraljevim kolačem. Ali, odakle dolazi taj običaj?

Kada su hrišćani iskazivali svoju zahvalnost svetoj trojici kraljeva, stanovnici Rima proslavljali ponovnu pojavu svetlosti tj. sve duže trajanje obdanice. Koja je dodirna tačka između ove dve proslave? Poslastica u kojoj je bila sakriveno jedno zrno pasulja. Za vreme Saturnalija, drevnog paganskog praznika koji se slavio početkom januara, gospodari su služili svoje robove. Oni koji su postajali gospodari na samo jedan dan morali su da ispune jedan uslov: trebalo je da pronađu figuricu sakrivenu u kolaču. U 13.veku Crkva ustanovljava tipično francuski običaj pravljenja kraljevog kolača. Tom prilikom, kolač bi bio podeljen na onoliko delova koliko je bilo zvanica, plus još jedno parče. To dodatno parče, takozvano Božje parče, bio bi dato prvom siromašnom čoveku koji bi prošao.

Danas, bilo da pečete kolač punjen filom od badema kao na severu Francuske, ili da ga pravite u obliku kuglofa kao na jugu Francuske, u kolaču se uvek nalazi jedno zrno: ne jedno pravo zrno pasulja, već jedna mala plastična ili porculanska figurica. Pojedini čak skupljaju figurica u svoje kolekcije.

Kraljev kolač se služi u okrilju porodice ili među prijateljima : Naime postoji čitav jedan ritual koji se izvodi prilikom služenja ovog kolača. Najpre, najmlađi među prisutnima treba da se sakrije ispod stola. Osoba koja deli parčiće kolača treba svaki put  da ga upita: “Za koga je ovo parče” , i najmlađi treba da imenuje ko među prisutnima dobija to parče. Na taj način niko ne može da vara u podeli parčića! Ona osoba koja pronađe figuricu u svom parčetu biva proglašena za kralja odnosno kraljicu i dobija zlatnu krunu. On ili ona može potom da izabere svoga kralja odnosno kraljicu i mora da posluži ostale sa sledećim kolačem.

Ovaj praznik je takođe i prilika da svi pevaju tradicionalnu francusku pesmicu : « J’aime la galette »